Nastavljamo dalje sa našom sekcijom vezano za intervjue, ovaj put nam je izašao u susret Stefan Maksimović. Trenutno zaposlen kao product designer u Microsoftu. U daljem tekstu naći ćete njegovo iskustvo, koje nesebično deli sa nama u intervlju, ali i na izazove sa kojim se susretao tokom razvoja svoje karijere. Na kraju pročitaćete njegovo stručno mišljenje, koliko je kvalitet bitan za sam razvoj i dizajn proizvoda, ali i savet za mlađe generacije koje su tek na početku svoje karijere.
Da li možes nešto da kažes o sebi i podeliš sa nama kako si ušao u dizajn vode?
Interesovanje za crtanje i druge vidove kreativnosti nosim još od malih nogu, a prve korake u dizajn karijeri napravio sam tek nakon upisivanja studija grafičkog dizajna. Tokom studija i usavršavanja osnovnih dizajn principa i tehnika, na red je došao i predmet “Web dizajn”. U to vreme, termin UI/UX dizajner nije bio popularan kod nas, a dizajner proizvoda je uglavnom bio rezervisan za industrijske dizajnere. Tokom studija sam radio na različitim dizajn konkursima, kako bih zaradio novac, za stvari koje me ispunjavaju i skinuo teret svojim roditeljima. Nakon studija sam zbog spleta okolnosti privremeno napustio dizajn i radio kao mašin-bravar u Železari u Smederevu odakle i potičem. To me je potpuno izbacilo iz zone komfora i nateralo da shvatim kako svet oko nas funkcioniše u poslu sa ljudima koji nemaju ni približno ista interesovanja kao ja, a svakodnevno se bore da prehrane svoje porodice radom u vrlo rizičnom, fizički i mentalno teškom okruženju. Ovo iskusvto mi danas pomaže da brže stvorim empatiju sa ljudima daleko van svoje branše. Nakon te faze, vratio sam se dizajnu, oprobao se u nekoliko dizajn oblasti od igrica do animacije, da bih na kraju stigao do marketinške agencije Leo Burnett. Tamo sam pored svakodnevnih dizajn poslova, imao ulogu i u digitalnom timu, gde sam radio na web iskustvima, consumer i internal communication aplikacijama i igricama. Kada su mi se sve kockice sklopile i kada sam stekao značajno radno iskustvo sa velikim klijentima, prešao sam u kompaniju AllThingsTalk koja se bavi razvojem Internet of Things inovacija. Tu sam zajedno sa ostatkom tima svakodnevno usavršavao tehnike user-centered dizajna. Sada radim u Microsoftu, tačnije u timu Office Media Group, na proizvodu Microsoft Stream.
Kako po tebi kvalitet proizvoda može da utiće na sam dizajn i obrnuto?
Zavisno od faze, nivo kvaliteta za postizanje cilja se menja. Ako testiramo potrebu za nečim, brzina validacije ideje je prioritet. U fazi kada je potreba za proizvodom validirana i ulazi u fazu pripreme za korisnike, kvalitet postaje ključan. Ponekad su i kombinovani pristupi važni, gde se za ključne funkcionalnosti koje su validirane teži što većem kvalitetu, dok se ideje koje tek treba validirati stavljaju pred određenom grupom korisnika zarad testiranja, a koje se zatim iteriranjem dovode do željenog standarda kvaliteta. Kada razgovaramo o kvalitetu i dizajnu, važni su ne samo kvalitet implementacije već i mogućnost skaliranja kroz sledeće iteracije naučenim iz prethodne, pa sve do dugoročne vizije.
Koliko je bitna povratna informacija od korisnika i koje strategije primenjuješ kako bi dobio povratnu informaciju?
- Ovo je jedna od najvažnijih stvari, možda čak i najvažnija. Ceo moj posao se zasniva na dubokom razumevanju korisnika i njihovih potreba. Ako nemamo povratne informacije od njih, ako ne znamo da li je problem koji pokušavamo rešiti zaista ključan i da li omogućava efikasno i sigurno korišćenje proizvoda, tada taj proizvod ne može biti uspešan, bez obzira na visokokvalitetnu izradu i sveobuhvatno pokrivanje različitih situacija.
- Da bi dobili povratne informacije neophodno je da pažljivo saslušamo ljude koji se suočavaju sa odredjenim izazovima. Kakva su to bila njihova prethodna iskustva, gde su nastajali problemi, gde su bili zadovoljni iskustvom, koji su faktori uticali na njihove odluke i u kom kontekstu.
- Bitno je napomenuti da mi kao dizajneri proizvoda predstavljamo glas korisnika, ali takodje smo i zastupnici kompanije za koju radimo. U situacijama gde je tržište već zasićeno konkurencijom i korisnici već imaju usvojene mentalne modele, naš prostor za delovanje može biti ograničen. Tu dolaze do izražaja empatija i kreativnost kao ključni faktori za razvijanje boljih rešenja od konkurencije, pružajući korisnicima razloge da pređu na naš proizvod.
- Da bi to postigli, treba uposliti različite metode, od istraživanja tržišta, intervjua s korisnicima, sprovodjenja anketa, do testiranja upotrebljivosti i mnogih drugih metoda. Svaki projekat je jedinstven i proces nije linearan, te zahteva različite kombinacije metoda.
Koliko je komunikacija između design i testing tima bitna da bude sihronizovana?
Sinhronizovana komunikacija ima izuzetnu važnost za ceo proces, ne samo izmedju timova za dizajn i testiranje, već i među svim timovima koji su uključeni u razvoj proizvoda. Iz mog dosadašnjeg iskustva u radu sa timovima za testiranje, ključna stvar za uspešnu saradnju je definisanje opsega koji će biti podvrgnut testiranju, kao i jasan cilj.
Kako po tebi testing tim može da pomogne za potrebe boljeg dizajna?
- Temelji mog pristupa se zasnivaju na deljenju ideja što većem broju ljudi od kojih mi je potrebna drugačija perspektiva. Ovo mi omogućava da dobijem sveobuhvatan uvid u problem i da uzmem u obzir važne aspekte o kojima nisam razmišljao, a koje su ključne za ispravno usmerenje. Član tima za testiranje igra važnu ulogu prvenstveno u kontekstu upotrebljivosti rešenja.
- Kada proizvod dospe u ruke korisnika, saradnja sa timom za testiranje postaje još dragocenija, jer pomaže da se identifikuju oblasti gde je neophodna bolja optimizacija kvaliteta, kao i da ukaže na propuste napravljene u implementaciji. Savršen dizajn ne postoji, jer je svaki proizvod dinamičan, ima svoj zivotni ciklus i faze u ciklusu. Svaka faza ima neke svoje simptome, čijim prepoznavanjem menjamo naše poslovne i dizajn odluke. Promene u potrebama korisnika, promene trendova, tehnologija i konkurencije su nekada neočekivane, pa samim tim i naš odgovor treba da bude brz. Zbog toga je od suštinskog značaja da jasno definišemo ciljeve, redovno analiziramo situaciju i usredsredimo se na kontinuirano testiranje. Na taj način osiguravamo da naš proizvod ne samo opstane na tržištu već i da ostane relevantan tokom svih faza svog životnog ciklusa.
Koliko su bitni monitoring alati i koji su po tebi dobri za primenu?
Svaki tim, pa čak i različiti članovi istog tima koriste specifične alate za monitoring različitih stvari. Za moju rolu, ključno je pratiti aktivnost korisnika, njihovu interakciju s proizvodom i performanse koje direktno utiču na korisničko iskustvo. Kada govorimo o podacima koji su mi važni, tu spadaju informacije poput broja korisnika koji koriste proizvod u određenom vremenskom periodu, procenat korisnika koji se vraćaju i ostaju, kako se korisnici ponašaju na određenim delovima proizvoda, koliko vremena troše na rešavanje zadataka, broj klikova tokom tog procesa, stopa uspeha i zadovoljstvo korisnika. Pored toga, takođe je bitno da pratim metrike koje se odnose na performanse i pouzdanost samog proizvoda, kao što su procenat korisnika koji su iskusili greške, vreme potrebno za učitavanje sadržaja i slično.Jedan od najlakših načina za prikupljanje ovih podataka je korišćenje platforme poput HotJar. Ovaj alat vam čak omogućava da vidite kako korisnici koriste vašu platformu na načine koje možda niste ni pretpostavili. Naravno, najbolje je koristiti kombinaciju alata ili razviti sopstvene alate za praćenje ovih stvari.
Shift left testing, danas u agilnom okruženju se smatra kao dobra praksa da se primenjuje, koliko po tebi znaći da je testing kao proces u veoma ranoj fazi, dok se jos radi plan I dizajn?
Left shift testing je odlična praksa koja obezbedjuje da se kvalitet proizvoda neprestano evaluira, omogućujući brze reakcije na promene od samog početka razvoja proizvoda, a ne samo na kraju razvojnog procesa. Trebalo bi da se odvija paralelno sa svakom fazom kako bi se otklonili rizici rano, što kasnije rezultira manjim troškovima ispravke. Moram da ponovim da je ovde jako bitno definisati jasan opseg i cilj koji definišu product i testing timovi.
Povezano sa prethodnim pitanjem, koliko su tri amigosa sastanci sa example mapping sesijama korisni kao feedback za dizajn?
Tri amigosa sesije mogu da znače da dobijemo bolji uvid u sve scenarije, i nesvakidašnje slučajeve, kao i da detektujemo propuste, jer okuplja nekoliko osoba koje sede i buše isti problem, sagledavajući ga iz različitih perspektiva. Tri amigosa je odlična metoda za smanjenje rizika i izgradnju dobrih timskih praksi, bolju timsku dinamiku i pristup pri rešavanju problema.
Za kraj šta bi predložio ljudima koji su na početku karijere i koji bi im savet dao?
- Na početku karijere ključno je učiti i biti otvoren za tuđe mišljenje. U ranim fazama dizajnerske karijere često nismo otporni na kritiku. Ne volimo da nam se neko meša u posao dok ne sklopimo nešto što mislimo da je strava. Važno je tražiti povratnu informaciju na svoj rad rano i često tokom dizajn procesa. Nikako ne čekati momenat da se sve završi i rizikuje pravac, rok, obim i tehnička izvedba. Dizajniranje je timski rad zasnovan na razumevanju problema i ograničenja. Feedback se prihvata kao perspektiva, ne nužno promena dizajna. To znaci da svaki član tima ima pravo da izrazi misljenje i zabrinutost. Nije direktno upućeno vama, nego problemu koji se rešava timski. Bitno je razumeti da korisnici doživljavaju konačan proizvod, ne samo mockup ili prototip, tako da morate da sarađujete. Iskusni dizajneri često organizuju design critique ili design review sastanke kako bi se informisali o svim neophodnim aspektima u pravo vreme.
- Testiranje sa korisnicima takodje treba da se započne rano i nastavi tokom celog procesa razvoja proizvoda. Dizajn je promenljiv i učenje se odvija neprestano. Razumeti da je proizvod živ i podložan promenama usled razlicitih faktora je ključno. Ponekad se može dogoditi da dizajniramo više nego što je potrebno u tom trenutku. Stoga je dobro krenuti od jednostavnog dizajna koji rešava najbitniji problem i postepeno ga nadogradjivati. Podela dizajna i implementacije na manje segmente omogućava informisan iterativni pristup. Bitno je napomenuti da je dobra praksa imati i dugoročan plan ili ultimativna vizija do koje želite da dodjete, a koja će da vam bude zvezda vodilja. Ona je isto promenljiva u zavisnosti od mnogo faktora.
- Budite spremni da argumentima i podacima branite svoje odluke, ali istovremeno otvoreni za važne informacije koje dolaze od kolega.
Leave a Reply